Тече моћна река Истар. Водеан је његово крајње одредиште.Многобројни рукавци врве од живота.
Лете јата птица, носе гранчице, свијају гнезда,
кликћу и певају песме љубавчежњице, љубавтражњице.

.

Многобројне и разнолике светове отишлих, одржава
енергија живих. Свактрено васкрсавање, умањује потребу за одлажењем, и смањује простор отишлима. Ти светови су привремени, и у суштини су, маја и омаја. Сви се морају враћати и настављати пут. Али реинкарнација је мукотпан и неисвестан пут духовног напретка. Ко још жели да поново иде у пелене?! Ко то жели?!

.

И стари чамац може да одмори. Превезао је много путника на другу обалу. То су била времена величања смрти. И времена незнања, посебно незнања о свеприсутном Богу.
Када већина подигне свест, и када већина отвори још понеко око – око свести, око духа, око душе… сви ће остати на обали Живота. Сви ће научити да држе волан свог живота, сви ће славити за-једништво, и наставити пут ка Светлости, ка Светлости.