Драган Симовић: ОСКОРУША У ПРИСОЈУ


ПРОЧИТАЈТЕ ОВУ КЊИГУ

ДРАГАН СИМОВИЋ: „ОСКОРУША У ПРИСОЈУ“

„Запис“, Београд, 1982. страна 46, цена 150 динара

Нешто старијим житељима села познате су речи у наслову збирке песама Драгана Симовића, али ће млађима свакако бити потребно да се објасни и шта је оскоруша и где је присоје. Оно што је, пак,  добро знано читаоцима нашег листа то је песниково име и презиме, јер је један од малобројних репортера који увек радо полази у свако село, без обзира на његову географску удаљеност и саобраћајну неподобност. Стигао је и до Стига и Хомоља, а исто тако и до врлетног Радошева у југозападним странама Србије, а о Шумадији и Поморављу да и не говоримо.

Тај верни и вредни посленик пера (рођен у Београду, а одрастао у Радобуђи код Ариља, касније у равном Банату) који је у око 50 листова и часописа објавио више од 500 песама, око хиљаду приказа и критика, више есеја и репортажа, најзад је дочекао и своју прву штампану збирку. Појавила се у издању београдског „ЗАПИСА“ у симболичном наслову библиотеке „Врела“.

И одмах да кажем: то није велика, али је вредна збирка. На 46 страна (џепног формата) објављено је исто толико поетских и прозних записа, који су послатица за читање и памћење. Ови записи представљају искрену и богату исповест песник, његове погледе на живот (па и смрт), на света око њега и нас, али га он анализира и нуди нам га на упознавање, а оставља да сами одлучимо где смо и шта смо. Он не крије ништа: село му је извор и увир свега, од колевке па до гроба, а у средини је живот, пре свега младост које се највише сећа. Све је у знаку извора, камена, живе воде, Сунца и Месеца; а зар би све то могло без звезданих трептаја, без танке јасике, без плаветнила и руменила. Сам каже да је свикао да тихо и неприметно болује (а своју патњу поверава само оскоруши у присоју) и „да је у бескрају силних светова“. Песник поручује да „само патња зрачи“ и „само бол зрева“, а „оно што је немогуће казати речима, могуће је исказати ћутњом!“

И одиста, песник тражи одговоре на многа питања из живота и смрти, хоће да свет буде бољи и хуманији, а прилог тој хуманој мисији даје и сам, не само оним што нам казује, већ и оним што само наговести, што назначи, што осети. Тако одједном стане усред поља, приђе усамљеном дрвету и започне разговор:

– Иста нас судба веже: ти самотно међу дрветима, ја самотан међу људима…

И песник закључује: „дрво шуми на ветру, шуми, сетно сасма…“

У пет штампаних редака – читава филозофија!

Та краткоћа текста, та језгровитост – одлика је ове збирке, првенца у свету литаратуре, која ће аутора одвести у Лексикон писаца Југославије…

Народна реч, народна мудрост, ауторов пун погодак, наша радост – ето, то је збирка „Оскоруша у присоју“… Овде оскоруша није опора, већ драга и топла, као луг, као присоје…

Мил. П. ЂОКОВИЋ

(Приказ књиге објављен у београдској ревији „СЕЛО“, за месец фебруар 1983. године, на страници 48.)

ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА

И гле! чуда се вазда дешавају!

Данас смо Анђелка и ја отишли код Зорана и Светлане. То су муж и жена, наших година, који бораве овде – у Крњачи на Истеру – и од којих редовно купујемо здрава, домаћа, свежа кокошја јаја (мада они још продају и препеличја јаја, будући да је овај потез око Истера право село).

У једном тренуку, када смо већ пребројали јаја и кренули дома, Зоран ми изненада довикну:

– Еј, Симовићу! Имам једне давнашње новине са твојом сликом!

Сачекај да ти их покажем! 

Утрча у кућу и, отуда изнесе илустровану ревију „Село“ од пре тридесет и пет година, и, шалећи се са мном, кроз смех ми добаци:

– Види како си био леп!

Тада си био само леп, а сада си много лепши!

Многе своје књиге, часописе и листове нисам сачувао, већ сам их свуда поклањао и штедро делио, а ове је новине, у којима је давнашњи приказ моје прве песничке књиге, сачувао је један сасма обичан и природан човек у Крњачи – који се чак и не бави књигом – и за којега никада ни у сну не бих поверавао, да има било шта писано о мени!

Ето, видите, како бих могао душу да огрешим!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s