Саша МИЋКОВИЋ – ЉУБОМОРА


vile14.jpg

Опасна је болест, призор неизлечив,
Када срж разједа усклик туђе среће.
Љубоморан човек по ватри се креће,
А говор му лукав, увек слаткоречив!

Злокобне су мисли које се упуте,
Пријатељу ради подмуклога чина,
То је ко очима труње и прашина;
Љубоморни хвале, а сујетно слуте!

Тај вирус огавни срдито стропошта,
На пакосне људе и мира их кошта,
А тешко се лече духовне болести,

Љубомора гризе изнутра полако,
То је измењено стање ниске свести,
Што раздире нерве и душе опако!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s