Стеван M. Луковић: САЊАМ ТЕ . . .


images

 

Сањам те… Сањам крај далеки
У миру и самоћи.
Спокојно пада сутон меки
Питоме летње ноћи.

Тишина нема, тиха, сетна
У бескрај дугих равни.
Далеко, докле поља цветна
Повија венац тавни.

Држим ти руку белу, меку,
Благо се смешиш на ме,
У миру и спокојству теку
Часови среће саме.

Очице влажне твоје нежно
У очи моје гледе.
Љубим ти, љубим грло снежно
И образе ти бледе,

Безмеми живот дише сано
И покојем се слива,
Отиче тихо и свечàно,
А душа лебди… снива.

И мирни, срећни, чаше тамне
Вечерњег мира бдемо,
И милује нас чисте, самне
Спокојство среће немо . . .

Сањам те… сањам… Све је прошло,
Грли те тмина тавна,
Јесење мутно доба дошло
На цветна поља равна.

Из таме својих дана, чаме,
Сањам те, цвете свели —
Анђелски још се смешиш на ме,
Бршљани док се сплели

Оградом око хладна стуба,
Где сахрањена с тобом
Несрећна моја љубав лежи . . .
И лишће шушти гробом — —

Стеван Луковић.jpeg

Стеван Луковић, српски песник

Advertisements

2 comments

  1. dragansimovic

    Стеван Луковић је рођен 27. децембра 1877. године у Чачку као најстарији од деветоро деце, Милоја и Јелене Лукић. Његова породица је прешла 1888. године у Београд да би деци обезбедила даље школовање. Похађао је Прву[1] а потом Трећу гимназију[2] у којој је био председник чувене литерарне ђачке дружине „Нада“. Завршио је Правни факултет у Београду. Бавио се књижевним радом, a радове је објављивао у Српском књижевном гласнику, као и у „Венцу“ и „Књижевним новостима“ (који су излазили у Загребу и Ријеци). Добитник је Светосавске награде за темат о „прогресивној порези“. Истакао се као новинар и књижевник радећи у „Звезди“ и „Дневном листу“.[3] Децембра, 1902. године умро је у Београду, у својој 25. години, где је и сахрањен.

    Објављене песме
    Стеван за живота није штампао својих 29 песама, али су оне после његове смрти изашле у збирци под називом „Песме Стевана М. Лукића“ 1903. године коју су издали Јован Скерлић и његови пријатељи. Меланхоличан, сетан и патриотски тон обележиће Луковићево песништво, надживеће га „Јесења кишна песма“. У Часопису „Дело“ 1895. штампана му је песма „Са Косова“ и друге. Године 1894. у „Звезди“ Јанка Веселиновића објавио је прву песму „Љуби, о љуби силно“. Стеван никад није успео да развије свој леп и изразит таленат. Већина његових песама су недовршене („Гениј“, „Народ“, „Прени се… прени Србине“, „Мајчино је срце меко“ и друге)[4]

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s