ДРАГОШ КАЛАЈИЋ – О кравати


Dragos-044

Само неупућени у значење и значај кравате могу тај комад тканине лакомислено багателисати и везивати га око сопственог врата без икакве везе са сопственом личношћу, већ једино са модом или са правилима складних боја.
По веома распрострањеној легедни, то име потиче од хрватских плаћеника који су жарили и палили, односно ратовали по Француској Луја XIV, дакле у XVIII столећу. Носили су по правилу привеске око врата, који су потом по њима прозвани.
Како су Срби ретко злобни, а Хрвати чешће обузети мазохизмом комплекса свог провиницијализма, они кажу да је „кравата” једина хрватска реч коју је усвојио „велики свет”.
Ипак, писац ових редова је вишеструко сумњичав према овој легенди. Пре свега, питање је да ли је реч о Хрватима у етничком или географском смислу. С обзиром да су и тада, као и у претходним столећима, Хрватску и Европу од најезде исламизованих Азијата и потурица бранили углавном Срби, односно српски Крајишници, логично је закључити да је и та плаћеничка војска у Француској углавном била састављена од српског материјала.
Осим тога, речени „Хрвати” нису измислили кравату, него је тај део одеће много древнији и по свему судећи потиче из културе одевања старих Римљана. Како сведочи једна Хорацијева сатира, Римљани су кравату звали focale. Можда значај кравате осветљава и то име, које потиче, претпостављам, из истог корена као и focus (огњиште, дом, породица, жртвеник), те focilo (окрепити се, опоравити, оживети).
Једно је извесно: у високом средњовековљу кравата ишчезава из употребе, а потом хронике XVII столећа сведоче да она поново избија на сцену моде, ширећи се по целој Европи, у различитим облицима који су се очували до наших дана.
У великој су заблуди они који мисле да је ношење кравате избор и знак конформизма. И у том случају, сву одговорност сноси начин и сврха употребе. По својој природи, кравата је сушта супротност сваком конформизму и свакој униформисаности, јер је управо знак изражавања и препознавања персоналности и јединствености. Носити кравату ради „упристојења” или усаглашавања са владајућом модом својеврсни је бесмисао.
Најсажетију дефиницију значења и значаја кравате, са тачке гледишта модерног глобализованог човека, пружио је чувени француски ТВ-водитељ Гијон Дуран: „Кравата је једина побуна која је допуштена човеку XX века.”
Оно што је застава за државу или нацију, грб за племићку лозу, то је кравата — у недостатку других „допуштених” обележја — за модерног човека, за његову угрожену особеност или индивидуалност. Стога, кравату ваља изабрати и носити у складу са сопственом личношћу. Зато се слободно може рећи да кравата човека чини човеком. Она га не само изражава, већ и преображава.
Заблуде у којима живе грађани модерне цивилизације Запада осведочава њихова општа склоност да кравате бирају према оделу, уместо обратно. Ваља прво изабрати кравату, а тек потом тражити одело које би било у складу са тим знамењем сопства.
Не знам зашто, али ја никада у свом животу себи нисам изабрао нити купио ни једну кравату. Све кравате које поседујем добио сам на поклон. Потичу из руку жена које су биле или остале драге мом срцу и души. Наравно, највише кравата поклонила ми је супруга. Једини поклони из мушких руку потичу од самих произвођача кравата, од најславнијег, Антонија Ратија, до нашег Невена.
Животно искуство ме је научило да се само паметне али и смелије жене одлучују да мушкарцу кога воле или цене поклоне кравату. Оне добро знају или интуицијом наслућују да је кравата стег личности у мушкарцу. Поклањајући кравату, оне немо дају до знања мушкарцу каквим га виде или каквим желе да га виде. Зато за такав поклон ваља имати и храбрости, јер погрешан избор може изазвати одбојност. Осим тога, такав поклон одаје или изражава жељу за присношћу, за везивањем, јер је кравата и симбол једне везе. Као поклон из руку жене, она може да симболише и загрљај, око врата, око моралне кичме човека. <

(Из ауторског текста „Кравата чини човеком”, магазин Дама, Београд, 1998)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s