Мала Вера – Матија Бећковић


Najlepsi_citati_Matija_-Beckovic-870x350
Једино још раде телепатске везе
једино још стижу писма без адресе
једино је нисам учио да пати
једино јој моје мане недостају

Њено лице је снимак њеног срца
њен укус сам заувек отровао
њено срце држи свећу док ја пишем
у мене увиру стене као воде

Мој гроб је авион срушен у прашуми
јачи сам од ње јер сам мртав
чему ме она учи видеће се
ако се поново једног дана родим

Моје срце је њен микрофон
нека звер труне и светли у висини
после ње дишем као после кише
и издвајам нешто друго из ваздуха

Ја сам слао у школу њене уши
ја сам јој давао часове из очаја
ја живим да бих објаснио нашу везу
ако она постоји немам шта да кажем

Она је лепа као умивени рудар
она са мном вара своје љубавнике
због ње су радници суботом у новим оделима

Више од свега чист ваздух јој личи
она каже мојој звезди: Благо теби
изрезујем њене очи из ничега
она мисли да је варам када дишем

Тровао сам се њеним месом као бакром
она спава као да уме да се буди
и најгушће шуме чита као воду
о висока птицо где досеже моја мисао
шта ли сам цртао мајци у утроби

Како се скупља под ноктима зима
и језик смета да кажем шта хоћу
повраћам камење и пијем мастило
и падам под својим срцем после свега
гром се у воду одроњава, господјице

Припалите ми на челу цигару
вести су у дубокој води закасниле
звезда се у слуху топи као сапун
неко биље ме на телефон зове
откад носим грумен соли место срца

О птицо најдаља тачко у потиљку
том чуду од детета са срцем од сламе
не сећам се више шта сам обећао
да ћу створити од тридесет слова

Моје уши давно у свемир одоше
сад се лепе за њих као за промрзло гвожђе
птице што се воле и траже у језику

Графички радници сложите моју душу као своју
припитајте врапце о нашој љубави
поезија чека да нестане од мастила
па да се јави неометана и слободна

Сунце је једини живи сведок свих времена
нечиста душо са собом у неслози
страдале су и мало веће птице
док је време ову школу изучило

Она ме сада црта по сећању
она чека писмо које су украли
она нема појма од чега се живи
кад одем под земљу све ћу јој признати

Кад она реч узме биће и крај света
наместо снега падаће пепео
расејан ћу ући у историју
заборављајући и добар дан да кажем.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s