Владимир Шибалић:ПЕРОН БРОЈ СЕДАМ


FB_IMG_1524680938902

Милуј ме изнова тим дланом грубим,
Испуцалим, али мени драгим.
У сну те још увек к’о онда љубим,
И у погрешним те особама тражим.

Са дна си ме винула у небеса,
Полетех високо тад последњи пут.
Из заграљаја ти ми к’о сан неста,
Али никада на те не бејах љут.

Попут песме сетне, тихе неке,
Упловила си у срце моје страсно.
Често се плаших нарави ти преке,
И заволех те када већ би касно.

Успомена оста о јануарској ноћи,
Оста гареж, а са њом и крик.
Да ли и ти траћиш дане у самоћи,
И памтиш како те је љубио песник?

И даље ми се чини да видим
Стас твој пред ким се увек предам.
Својих се грешака неизмерно стидим,
И памтим перон са бројем седам.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s