Драган Симовић: Вечерња песма Вилењака са звезданом лиром


Лако ћу ја са другима,

с њима ми је одувек бивало лако,

него не знам што ћу и како ћу

са самим собом!

Има тренутака

кад осећам тескобу у властитом бићу,

у властитом видљивом и трулежном телу,

на Мидгард-земљи,

у овоме свету привида, омаја, варки и опсена.

Куда год да кренем,

камо год да стигнем,

увек сам у свом бићу,

у свом пропадљивом телу,

у овоме свету

и на овој планети.

А толики дивот-светови

над нама

и свуда око нас!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s