Владимир Шибалић-ПЕСМА СА ДНА


  1. ФБ_ИМГ_1524997776081

Зар идеал да тражим што неста
У вртоглавом виру страсти,
Које би ми полетница честа,
Док не знадох да ћу на дно пасти?

Сада у мемли крчме трошне,
Коју својим домом зовем,
Китим стихом жене аброносне,
И песме им жалне у ноћи појем.

Бестидно се оне правдају мени
За животе промашене своје.
Зар да их лажју оплеменим,
Зар се истине толико боје?

Радост мени последња оста:
Чаше испијене у ноћи дугој.
Драге моје, свега ми је доста,
Разумите да сањарим о другој.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s