Две песме Марине Јеремић


golub-balkon.jpg

 

Жена без крила

Био је то знак пријатељства
Био је позив
Било је указивање слободе
Био је то голуб

Његова драга би летела изнад њега
Пазећи га
Била је то жена на тераси
Хранећи га

Боја из косе јој је давно испарела
Као мирис босиљка одакле је дошла
Корени премештени
И даље лебдећи

Често је долазио
Посматрајући жену која би долазак славила
Покушавао да објасни
Да И она без крила може да лети

Била је то жена на тераси
Био је то голуб

kršćani-i-znanost-860x450_c.jpg

Песма број седам

Волела је бар једну песму
Да чује из свог краја
А није знала ни почетак приче

Тело пуно беса
Је красило рђаво лице светца
Одакле ли се ти појави инспирацијо моја

Лагано је секла вене испржене свиње
Мрзећи је да жваће
Гутала би на силу

Све вољене манипулативне особе
Сву нежност дату из страха
Сво разумевање изгубљеног времена
Сву људскост преливену прљавим медом

Волела је бар једна песма
Да се поклопи са дубоко нађеном бојом
Волела је

Марина Јеремић
7526. године

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s