Саша Мићковић – ХЛЕБ


Млаком водом дланове брижним покретом спере,
Белом памучном крпом дуге прсте посуши.
Прекрсти се уз уздах, са чела бриге здере,
А јасеновим димом огњиште врело пуши!

.

Главу свије марамом, у два краја учвори,
По асталу старинском развуче тесто свеже
И дланом обле векне ваја и рукотвори –
На врху их ножићем косим резом зареже!

.

У жарогору ватра ковитла и пуцкета…
И сунцобојан хлеб се миомирисан пече.
Тесто већ обавија хрскава кора пета –

.

Хлебови руменкасти брашњавом ванглом звече.
Опојност у ваздуху затапа слеме куће…
А деца гладна ломе прстима кришке вруће!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s