Војвода Живојин Мишић


kolubara4

 

Чујте ме, децо и браћо. Три су ми сина у армији генерала Мишића, једног сам имао у Степиној армији. Он ми, Живко, оста на Церу; за остале, три пуне недеље ништа не чујем. И зборим вам као отац: На овој земљи ако среће немаш, не вреди ти ни рибу да ловиш, ни у сватове да идеш, а камоли против два швапска цара рат да водиш. На земљи, људи моји, живе срећни и несрећни. То је тако, а зашто је тако, нико не зна. Постоје људи којима никне и кад семе на камен баце. Којима се стока близни. Којима се у кући роде два мушка па једно женско. Којима град не убија виноград. Којима болест не ступа у кућу, а све уоколо помори. Који газе трње, а не убоду се. Који иду змијарником, а не згазе гују. Такав вам је човек ваш комадант, Живојин Мишић. Тај генерал што личи на све нас сељаке. Томе је Мишићу, људи, срећа претоварила живот. Да није срећан, не би од сељачета до генерала догурао. Да није срећан, не би Турке и Бугаре победио. Да га срећа неће, не би му краљ поверио команду над Првом српском армијом. На гроб ми се сви опоганите, и у браду, ако поживим, ако не будете срећни под његовом руком. Сад кад кренете, до Дрине се нећете зауставити. Преокренуло се, синови, преокренуло се одједном. Сад сви потоци теку на наша витла!

Добрица Ћосић – Време смрти

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s