Божанска Мајка Богиња – Ма – Терра – Мајка Земља


У келтској митологији, Деа Матрона (Божанска Мајка Богиња) беаше најузвишенија богиња континенталних Келта. Позната је још под именима Модрон, Матрес, Матронес, Матера (Ма – Терра: Мајка Земља). Гали су је славили као богињу заштитницу река, што нас доводи до још једног њеног епитета познатог код острвских келта, а то је Дану, Дана, Данона (Данона – Матрона), Дунав. Келти су упознавши се са овим култом од стране староседелаце европе, те старе народе назвали Туата де Данан – Народ Богиње Дане (Дарод Дунава).

У многим деловима Европе је била обожавана као трострука богиња, и на основу тога звали су је Деае Матрес (Деае Матронаес), са широким дијапазоном епитета који су јој се приписивали. Од истока ка западу ова трострука природа била је позната широм Европе, и то не само код Келта и другио народи су је штовали под различитим именима: Фатес, Норне, Фурие, Хеката…

Галски теоним Матр-он-а у буквалном преводу значи „Велика Мајка“. У велс су је наyивали Модрон, што је највероватније прототип Мориган односно Моргане у каснијој Артуријанској легенди. Епитети мориган скоро у потпуности одговарају Трачанској Бендис – Хекати, односно Словенској Мори. Легенда се односи више на њеног сина Мабона односно Мапоноса, који у средњем веку постаје Мордред. У неким интерпретацијама јасно се види њена повезаност са култом жетве и плодности шти је скоро у потпуности поставља лице у лице са Кибелом и Дану.
Матрес („Мајке“, „Матроне“ – Дадиље) или Матере су биле богиње које су се појављивање у групи од три, и поштоване су међу Келтима, али касније беаху прихваћене и од стране Римљана. Њихов култ био је посебно омиљен код Римских легионара. На споменицима биле су приказиване као три жене, ређе две или једна, са рогом изобиља, корпом са плодовима и дететом на грудима. Матере персонификују идеју материнства и свеошту животну снагу природе, а њихов култ је повезиван са многим рекама и изворима (што нас опет враћа на највећу Европску реку Дунав). Због најраније повезаности ових божанстава са Фатама или Суђајама, веровало се да ове богиње управо одређују судбину појединца или читавог народа. Култ Матере представља утростручену природу Велике Мајке. На основу неких натписа и остатака култа код Виминацијума, верује се да је баш у близини тог античког града некада био храм Матера.

Дана или Дану била је мајка Богиња у Ирској митологији (позната као мајка народа Туата де Дана), у суштини народ који је насељавао европу пре доласка индоевропљана, и самим тим првих Келта који су по свему судећи преузели религију староседелаца. Многи лингвисти мсатрају да је Дану теоним прото-индо-европског порекла, и сматра се да је име повезано са богињом воде, односно реке. Дану је такодје богиња која се појављује у Ригведи као богиња вода, а у Авести у суштини и представља реку. Носиоци њеног имена су свакако реке Дњепр и Данубиус (Дунав). Краћа форма ове источњачке богиње је и реч Да. Овај израз је преживео у грчкој богињи Даметри (Деметра – „Мајка Да“) која је била повезивана са водом више пута. У прото-индо-европском језику дану значи река. Да је такође словенска потврдна речца. Ирске форме њеног имена су Дану, Данаин, Дананн. Ирска Дану није идентична са оном Ригведском Дану, већ пре са прото-келтском Даноном која садржи суфикс он, који се којављује још и код Матрона, Катона (Котyс – трачанско име Кибеле), Канона (Кан – протокелтко име за Мајку – Бал Кан – Велика Мајка).

Још једна келтска богиња, континенталног порекла, која одговара овом култу је Белисима. Белисима, Бела, беаше жена бога Белуноса (Белбога), и била је поштована као богиња река, ватре, заната и светлости, чије епитете можемо повезати са богињом Хекатом – Артемидом.

Највероватније да су је у Британији поштовали као троструку богињу ватре Бригит. Предпоставља се да ово име није оригинално већ да је дериват латинске речи Белла – Лепа, а често се појављују имена ове богиње као Белисаме, Белисама, Балсамае, Бал (Снажна, Јака, Велика).

Архаични култ, односно инспирација Бардова, позива ову богињу именом „Бела Богиња“. Бела Богиња постаје епитет и Дану, и Морриган, њен лик се још једном представља у лику богиње плодности Схеила на Гиг, чији се симболи могу видети на катедралама широм европе, али свакако најстарији приказ је онај из Лепенског Вира.

Сви епитети које смо набројали свакако указују на њено Балканско порекло, њену повезаност са Кибелом и Хекатом, као и старост њеног култа. Свето тројство античке европе, засигурно представљају богиње које су неки народи звали Кибела и Хеката, али остаје још питање ко је она трећа богиња. Хекатину тројност чине Хеката у подземљу, Артемида на земљи и Селена на небу. У другим митовима који су још ближи говори се о богињи мајци Деметри, краљици подземног света Персефони и њеној сестри, богињи светлости Деспиони. Код трачана познате су богиње Котис и Бендис (Кибела и Хеката), ко је онда трећа богиња у тројству, остаје нам да уђемо дубље у истраживање, свакако знамо да она постоји. Култ Деа Матроне доказује поштовање најстаријег култа у Европи, пореклом из срца Балкана.

извор-фејсбук страница – Јачина речи, ведска теехника приповедања, и стварања кроз уметност-

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s