Драган Симовић: Вилењакова вечерња песма испевана уз звездану лиру


Пробуђен и освешћен човек следи само своје срце, само свој унутарњи глас.

Он је, истовремено, и свој учитељ и свој ученик.

Он не жели да припада ниједном покрету, ниједном учењу, ниједној секти, ниједној религији.

Он не жели да има иједног следбеника, нити ће, пак,  и на тренутак пожелети, да ико од саврменика, или неких будућих – који ће после њега доћи – иде његовим путем.

Његов дом и његова родина, то су звезде и сунца, а сазвежђа и звездана јата, гле! – свет у којему само привремено обитава.

Он зна оно што успавани и неосвешћени људи не знају: да од Љубави, Битне и Суште, нема ни веће ни моћније Силе и Енергије у свим световима, у свим пространствима, и, у свим овостраним и оностраним васионама.

(Вечерњи сутон у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана петог.)

Advertisements

One comment

  1. Милан

    Песниче,
    Мудро збориш “Он је, истовремено, и свој учитељ и свој ученик“ .. као бели вук самотњак … све је на њему и и њему.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s