Драган Симовић: О ЛИЧНИМ ИМЕНИМА У БЕЛИХ (ХИПЕРБОРЕЈСКИХ) СРБА


Untitled-2 copy.jpg2222

Од свих индо-европских, индо-аријевских народа, Срби имају најлепша, најзнаменитија и најсликовитија лична имена.

Ако је име знамен, онда се по личним именима може видети, осетити и схватити душа србског народа.

Реци ми како се зовеш, па ћу ти рећи какав си, гласи једна ведсрбска пословица.

Срби имају најобимнији речник личних имена која су сачувана од најдревнијих времена до дана-дањег, и, по богатсву личних имена, не може се ниједан индо-аријевски народ поредити са Србима.

Сви су ини индо-европски народи, са прихватањем јудео-кршћанства, одбацили своја праизворна и праискона имена, само су Срби успели да сачувају сва своја предачка имена, не одбацивши ни једно једино предачко име.

Ни наши једнородници и једноплеменици, Руси, нажалост, нису успели да сачувају своја древна имена, имена својих звезданих, хиперборејских предака, већ су преузели библијска, семитска, јудејска и јелинска имена, тако да су и преко самих –  туђинских – имена, отуђени, како од предака, тако и од предања, мита, Вере, Знања и Славе.

У србска лична имена пресликана је свеколика ведсрбска душа, свеколики ведсрбски дух, свеколика ведсрбска онострана повесница, свеколика ведсрбска космогонија, теогонија и митологија, свеколико мировозреније и тајинствено ведсрбско свезнање.

Не зна се која су србска лична имена лепша, знаменитија и сликовитија: да ли мушка или женска!

Србска лична имена по дрвећу, по биљкама, по цвећу, по животињама, по птицама, по рекама, по небеским појавама, планетама и звездама, по Сунцу и Месецу, по врлинама, одликама и особинама.

Србским личним именима обухваћена је свеколика космичка и божанска поетика; обухваћен је овострани и онострани Космос; обухваћена је васколика Правасељена.

Заиста, сви ини индо-аријевски народи могу само да позавиде Србима на лепоти и дивоти личних имена, јер њима њихова имена ништа не казују, зато што у себи не садрже никакву дубљу поруку, никакав знамен и никакву космичку и божанску праслику.

Има једно име – често – у Срба, које звучи библијски и јелински, али му порекло није ни библијско ни јелинско, већ ведсрбско.

То је име МАРКО.

МАРКО је изведено од древног ведсрбског, аријевског и хиперборејског имена МРКО!

(МРКША, МРКАЉ, МРКУТА, МРКИ.)

Познато је, одавно, да само Срби имају речи и имена без иједног самогласника.

Да би Јелини и ини несрби могли да изговоре име МРКО, они су морали, између сугласника М и Р, да убаце самогласник А, и тако је, временом, од именаМРКО настало  и остало име МАРКО, које су прихватили и туђински народи.

Али, сваки би Србин МАРКО требало да зна, да је његово праизворно (ведсрбско, хиперборејско, аријевско) име МРКО.

Стога, нека МАРКУ, за почетак, име МРКО буде магијски, тајнинствени, тајносани, заштитни и онострани знамен.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s