Владимир Шибалић – ОНИМА У ТУЂИНИ


 

31960876_657306051277186_486633929374171136_n

Тек онда када ти крај
Родни и љубљени постане мрзак,
Под велом муке и ти ћеш, знај,
Поћи на пут уз поглед дрзак.

Тамо ћеш се надати бољем,
И своје ти више неће бити мило.
Том ћеш лажју дуго бити дојен,
Лета ће минути да схватиш шта се збило.

Никада те тамо неће гледати
Као што те рођени овде дворе,
И другу ћеш песму тамо певати,
Сетно цвилећи за оним што је твоје.

Њима ниси, нити ћеш драг бити,
Проклет си им, роде мио, брате!
Немој гнездо у змијарнику свити,
Нити звати туђине у своје свате.

Ми никада срећни, уистину,
Нећемо бити на тлу овоме,
Али барем знамо горку истину:
Леђа не окреће свој своме!

https://hajducija.blogspot.rs/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s