Радмила Бојић: ПЕСМА О НАМА


Омаж Зубац Пери чија ме песма подстакну да напишем ову своју…♥

Улазим у Твоју Песму као у свој врт
Слажем Речи и померам
Вечномладо дрвеће
У ред разумљив оку мом

Улазиш у Песму Моју као у сан мој
У ком те свака травка с Радошћу дочекује
И сунце Ти на раме силази
Док се у златокрилу птицу претвараш

Улазимо у ову Песму као у дом свој
Где је све обликовано рукама нашим
Рукама које Речи исписују
Речи које би да нас од нас самих одбране

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s