Верица Стојиљковић – Сунце мога неба


 

Гледало је Сунце Земљу – љубав своју,

Како снева у тишини снове дивне меке.

Гледало је њене сне, како јаву живе.

.

А Земља – сневала је,

Вода изворе Светих планина и

Језера – Вила боравишта

И тополе танке и брезе што звонко шуме

У сенама храстова громних и

Шапат трава око њих и

Говор пчела и свитаца сјај.

И сневала је Земља дугу, у капи росној

И камен што пева таласу што стиже.

.

Гледало је Сунце и смешило се,

Љубави својој првој и

Сузе му миле оросиле лице.

Сневај мила, снове дивне, будићу те скоро,

Јутра једног плавог, да загрлим те најјаче!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s