Поистовећивање бића и речи – Бранко Миљковић


branko-miljkovic

Тражим почетак сјај и сате стале
Да живе мој живот и да га васкрсну
Из остатка збиље прерушене у сну
Кад ушав у пустињу натаји поспале.

Понављам речи које су ми дале
Тај цвет тај камен птицу што искрсну
Из ничега, сунце које се распрсну
Над светом који су саме одабрале.

Ослушкујем пун наде стране света.
Залази месец време. Непокретна
Реч је над светом за речи остале.

Дан слепе љубави мину полустваран.
Не прође памтећи свет балзамом зачаран
Кад су ти две тужне птице вечност дале.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s