Владимир Шибалић – НА ОБАЛИ БОКЕ КОТОРСКЕ


32554536_661182110889580_267552986249560064_n

Преда ме просу се плаветни бескрај,
Колико само тајни он скрива…
Сваки му се вал претаче у јецај,
И свака му је легенда још увек жива.

Упекла звезда на обзорју ври,
Зраке већ своје пружа ка мени.
Ех, да ту си крај мене ти,
Да обоје нисмо тугом одевени.

Резак се звук далеких теретњака
Разлеже споро ка обали и стенама,
И јужни се ветар, кретања лака,
Полако шири срцем и венама.

Гушт је, кажу, ово што осећам,
Смирај душе подивљале, младе.
Детињства се рана овде присећам,
А галеб ми поглед замишљен краде.

https://hajducija.blogspot.rs/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s