Лабуд Н. Лончар – Као вучица


Као вучица

Рањена,љубави гладна и

Од чопора остављена

Дозиваш ме урликом

Са тамне стране мјесеца.

Плашиш мале ноћне птице

Уснуле на мом јастуку,

Отресаш са грана презреле смокве,

И будиш уснуле шкољке у пијеску

На заборављеној обали.

 .

Као вучица,

Рањена по ко зна који пут

Поносно носиш љубав у очима

И пожуду у зубима,

У  грудима пјесму.

Цијепаш урликом ноћ

Као знојни чаршав

Док лептири беспомоћно

Лебде над стомаком.

 .

И тако, из ноћи у ноћ –

Као гладна вучица

Урличеш моје име

С тамне стране мјесеца.. 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s