Бранислава Чоловић – Тишина душе


Ноћас су пјесме утихнуле свуд

Тишином простор у без крај се шири

Утваре,сјенке завршиле свој пир

Вечерас се душа са постањем мири

Уткаје мисли у свој нови дом

Свјетао,чист  без жеља и страха

Ту чиста љубав са извора тече

И рађа животе између два даха

.

Понекад се њише на љуљашци од свиле

 Облаке штипка растјерује магле

Чардак је скрила да не нађу га виле

Воли кад им очи од тражења цакле

.

Воли да се игра ко невино дијете

Сакрије па тражи оно што је сакрила

А када то нађе

Смјехом звијезде стресе

Ко грожђе са грана

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s