Лабуд Н. Лончар – КАД МЕ НОЋ ПОКРИЈЕ


 

Кад ме ноћ покрије

Као меко тијело жене и

Мјесец у пупку савије гнијездо –

Небо ми се у пут претвара.

Даљине ме иза брда дозивају,

Звијезде постају твоје очи а

Тишина потврђује бесмисао

Кратких узлета у

Вјетровитој ноћи –

Ломим крила дрвеној птици

Advertisements

One comment

  1. Radmila

    Рекло би се да је у ових неколико бравурозних стихова стала лучезарна поетика свих дивотних песама Лончар Лабуда које сам прочитала♥ Чуј! Савршенство стилске фигуре: Мјесец у пупку савије гнездо…♥

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s