Драган Симовић: Образовање у Оностраној Школи Космичких Мистерија (4)


ВЕЧЕРЊИ ЛИРСКИ ЗАПИСИ

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

(Дивотним

Божанским Душама:

Вери Розалији и Драгану Пеловићу,

с Љубављу!)

Када говоримо о Другом рођењу, о рођењу из Духа, онда морамо да нагласимо, да је рођење Одозго – за разлику од биолошког рођења које је чин – поступак који се никада не окончава, већ траје и траје, преносећи се из једног животног тока у наредни животни ток, зато што узрастање и усавршавање у Духу, у Божјем Стварању, нема ни крајњег циља нити коначног свршетка.

И Сам Творац узраста, и Сам се Творац, кроз непрестано Стварање, усавршава у Вечности; без предаха и престанка Творац се усавршава из Вечности у Вечност; а са Творцем, и уз Творца – угледајући се на Творца – и ми се сами усавршавамо.

Наше Друго рођење увек се дешава у унутарњем, у нама, и кроз нас, што значи: да свако од нас мора самога себе, из себе и кроз себе да рађа.

Не кажем да РОДИ, већ да РАЂА, зато што је, како рекох, духовно рођење поступак (процес) који се никада не окончава.

Када је, пре много лета, започело моје духовно рођење, ја сам својим унутарњим чулима осећао: како из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину умире по неки део старог мене, да би на том месту могао да се роди тај истоветни, али нови, делић мене.

Мењао сам се упоредо како изнутра тако и споља: старо је умирало и нестајало у мени и на мени, а ново се зачињало и изнова рађало.

Тек после неколико година могао сам да приметим како се, на мени и у мени, све у потпуности променило.

Променише  се мисли и осећања, променише се снови и визије, променише се навике и жеље, променише се мој физички изглед, лик и стас; променише се моја поетика, мој поглед на свет, моја философија; док је моја поезија из овостраног прешла у онострано, зашла с ону страну видљивих звезда и сунаца, зашла у тајинствене дубине скривених вилинских и божанских светова, узневши се, притом, са трећег на девети ступањ певања, сневања и стварања.

Када са овог унутарњег становишта сазерцавам свој животни ток, онда – без зазора и тескобе – могу да изјавим: мој живот пре мојега Духовног рођења, канда, и није имао никаквога смисла, илити овако: мој живот пре мојега Духовног рођења био је само припрема за моје Поновно рођење у Духу!

Имао сам двадесет и пет година када се окончао први циклус мојега Духовног рађања, и, када сам схватио – када сам био начисто, када сам јасно и видео и осећао – да сам стари ЈА заувек умро и нетрагом нестао, а да сам нови ЈА ступио у Нови Свет Духа и Божјега Стварања.

(Вече у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана двадесетичетвртог.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s