Драган Симовић: НОЋИ ПУНОГА МЕСЕЦА


Запљусне ме,

тако изненада и ниоткуда –

у ноћима пунога Месеца –

 нека праискона туга,

 дубока и тешка,

која ме напросто ломи,

разједа и сатире,

 чинећи ме мрачним,

шутљивим и мрзовољним,

 а,

истовремено,

 посве слабашним

  и крхким,

те рањивим

и,

 до суза

очајним и бедним.  

У таквим тренуцима,

као што је овај,

искрено пожелим

да ме нигде нема!

(Пред поноћ у Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана двадесетиосмог.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s