Драган Симовић: Дуго и тешко путовање до звезда и сунаца


Човек будућности – или ће постати духован, или ће нестати.

Или ће узрасти до Богова, или ће заувек скончати у црној васељенској рупи.

А и нека нестане, ако не постане духован, ако не узрасте до Богова!

Овакав какав је тренутно, никоме и ничему не треба – па ни самоме себи – у свеколикој Васељени.

Човек је јадно и бедно биће – можда најјадније и најбедније биће међу звездама и сунцима – које уопште не управља собом.

Он има само илузију, само омају и опсену, да нешто о себи одлучује.

Њиме руководе или светла или тамна суштаства, али самостално – не доноси никакве одлуке.

У зависности која суштаства управљају њиме, он чини или племенита или зла дела, но, ниједно његово дело – светло или тамно – није у бити његово.

Он је само инструмент, само оруђе у рукава виших суштастава, светлих или тамних, а често и једних и других.

Још сам у раној младости видео, осетио и доживео сву беду и немоћ, сав јад и очај човека и, то је било пресудно на мој избор унутарњег пута, поетике и живљења.

Рекао сам себи: ако не постанем духован, ако у духу, души и свести не узрастем до звезда и сунаца, онда је боље да ме нема, али и букавлно нигде да ме нема!

Но, и поред толиких година рада на себи, посвећеничког рада на свом духовном развоју и узрастању, и дан-дањи, још увек, имам осећај да сам на самоме почетку!

(Велики Гај, лета 7527, месеца липња, дана првог.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s