ПЕСМА У ПЛАМЕНУ – Владимир Шибалић


34415291_671637976510660_8766415949243875328_n

Давно испевану једну песму,
Осредњу, и не баш тако потресну,
И даље у стражњем носим џепу,
Вучем је са собом свуда по свету.

Писана је као и свака друга,
Другују у њој и љубав и туга.
За срце је твоје она испевана,
Сада је дозрела да буде спаљена.

И док буде догоревала лагано,
Ја ћу ти већ бити нешто незнано.
Нешто туђе што ниси никада
Више у животу пољубила.

За тебе то је само комад хартије,
И нека изгори, безначајан је.
Са њим ће и моја душа изгорети,
Никада се више нећемо волети.

https://hajducija.blogspot.com/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s