Словенка Марић – НОЋ СРУШЕНОГ УМА, ИЛИ СВЕТЛОСТ ОСЛОБОЂЕЊА ДУШЕ


Падају брезе беле

и цела шума сабласно сја.

И лете к небу брезе стреле,

гори свемир светлошћу страшном

и срце моје на ломачи звезда.

Гори, срце,

лудо срце, светло срце,

господару неба!

Горите, руке, крила моја,

над тамом разума

из које спасли смо се ми.

Смеју се брезе беле,

и руши се небо од смеха лудог,

и падају светлости,

и падају звезде

у понор мојих груди.

Гори, срце, светло срце,

над тамом ума

из које винусмо се ми.

И крикни срце светлошћу неба.

Падајте брезе беле.

Збирка песама ,,Пејсажи у огледалима,,

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s