Мирослав Симовић: СТАРАЦ


Забрађеног лица, немо је корачао старац улицом јоргована

држећи у руци прелепу јабуку, тек изгланцану, дивних боја.

Корачао улицом озарена лица, погледом као да тражи неког с’ким би је поделио.

Нико га није примећивао; заобилазили су га, прескакали као да јуре нешто,

да га не виде, као да непостоји.

Разочаран је сео на крају тротоара, наслонивши главу на своје руке,

гласно размишљајући: миислио сам да сам видео света, да видим људе.

Али нигде ни света ни људи; само сене неке давне митске приче.

Иди путем којим се не иде,само ћеш тако спознати шта значи бити човек.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s