Драган Симовић: Онострано Духовно Плаво Сунце


Не бих могао ни једног јединог дана да живим у овоме физичком свету, кад не бих, у исти мах, био повезан са својим вилењачким и божанским оностраним световима.

Осећао сам још у младости, да је физички, материјални свет огромно чудовиште, космички вампир који нам исисава животне сокове и божанску животну енергију.

Ми једино снагом духа, енергијом наших виших оностраних тела одржавамо себе у овом материјалном свету, одржавамо своје веома захтевно, трошно и крхко физичко тело.

Огромна већина људи је – паразитским и рептилским програмом – посве упућена на физички, материјални свет, док, истовремено, нема никакву представу о безконачним, несагледним и неизмерним пространствима унутарњих светова.

Људи упућени на спољни физички свет бивају најчешће и сами паразити, вампири, сисачи, крадљивци наше божанске животне енергије.

У овоме свету лепо је и дивотно само оно што исијава из унутарњих светова!

Када се загледамо у дрво, у цвет, у ружу, у лептира, у миле и дубоке очи детета или девојке, нас тада озарује лепота и дивота унутарњих светова, лепота и дивота која се само пројављује, само пресликава у овај свет.

Када се заљубљујемо у некога, ми се не заљубљујемо у оно што видимо у спољном свету, већ у етар и флуид који из оностраних пространстава, кроз сушто биће пред нама, струји и исијава у овај свет.

Извор Љубави, као и Извор Живота, није нигде у Физичкој Васељени, већ у Унутарњим Пространствима, негде дубоко, веома дубоко и високо, у Унутарњем, у Оностраном.

Од детета нисам могао да живим у овоме свету без помоћи из Вишњих, оностраних и духовних светова, а сада, у овим позним годинама, не бих могао ни један једини удах да учиним, када не бих био повезан са Суштим Суштом у Језгру Божјега Стварања.

Ја знам да је огромна већина људи посве другачија од мене, да је њихов програм посве различит од мојега, но, ја сам овде, из срца и душе, сведочио о себи.

Иако су ми људи веома драги, као и сва ина сушта бића, као и свеколика Творевина, са људима од младости нисам могао да се дружим ни пола часа.

Све њихове приче познате су ми још из најранијег детињства, а сада ми већ бивају и досадне, несувисле и бесловесне.

Само они који су слични мени, или попут мене, који су ми мили и драги, јесу мој род најрођенији.

Сваки сусрет с њима, за мене је духовна, звездана и божанска светковина!

Но, они и нису обични људи!

Они су моји Плави Вилењаци из мојега Вилењачког и Звезданог Јата.

Нас обасјава, греје, озарује, исцељује и васкрсава наше Онострано Духовно Плаво Сунце.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s