Змај у веровању Срба


Змај у српској народној религији представља једну од српских специфичности, јер змај у таквом облику, као у српској народној религији не постоји у веровањима других народа.

Змајеви су били диморфна бића, полу људи, полу животиње; ватрена птица дугог репа, која је током лета, око себе бацала варнице; међу људима, могао је узети људски облик.

 Станиште змајева је било крај шумских вода у планини (ова места се и данас зову змајеваци), а могао се настанити и у шупљој букви.

Змај је могао настати од неколико врста животиња кад оне дођу до одређене старости. Могао је настати од шарана, змије, овна, или од смука. Када шаран стигне до одређеног броја година, њему расту крила и он излази из воде као змај. Док лети, варнице, које баца око себе, имају облик шаранових крљушти. Змајеви који су имали рогове настали су овна. Ако се смук пресече на пола, па предњи део оде у рупу, веровало се да ће од тог дела настати змај.

Змај је могао бљувати плаву или црвену ватру

Змајеви су могли имати и љубавне везе са лепим женама. Змај би могао бити невидљив, осим за жену у коју се заљуби. Овакве везе са женама су биле доста честе и понекад су се из тих веза рађала и ,,змајевита,, деца.

Змајеви одводе девојке.

Змајеви су веома омиљени митски облици и по значењу су веома блиски вилама, јер оба облика тумаче оне природне појаве, које вода и светлост заједнички граде, зато их митска песма често доводи у везу.

У Баш-Челику, појава трију одводника овако се описује: „- на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра сипа око двора“.

 Први је одводник „цар змајски“, други је „цар соколски“, а трећи је „цар орлујски“ и представљају ону групу метеоролошких појава, који обухватају ветар, облак, светлост с муњом и грмљавином или  другим речима они обухватају час светао, час пак буран облак, који по етиру слободно језди.

Они не отимљу девојке, већ их по некој вишој вољи одводе и као шуре помажу да царевић дође до своје отете љубе. По овоме се виде трагови некадањег митског веровања

Извори: Википедија – Свевлад : Павле Софрић – Текст из књиге “Племенити пут“

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s