Лабуд Н. Лончар – Свјетлост


Гасе је

Свакога трена,

Не воле бјелило њено

Што сјенке душе грешне

На зиду слика

Гасе је

На степеницама дана

Куда безглави ходе

Склањају црвене очи и

Весело тами ходе

Боли ме,

искидана,недоречена,

Недохватна –

Из прстију мојих

Безочно украдена

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s