Драган Симовић: Да се за мном пребрише сваки мој траг


Многи сматрају да је духовни пут, пут духовног развоја и узрастања, лак и угодан пут.

Али, није тако!

Духовни пут, пут рада на себи, пут духовног развоја и узрастања јесте тежак, веома тежак, јесте најтежи и најболнији пут у овоме свету.

Ја сам то осетио и схватио још на самоме почетку.

Зашто сам се одважио за најтежи, најболнији и најређи пут, за пут којим се најређе иде?

Зато што сам унутарњим биће и суштом појмио да је то једини пут (и дословце: једини пут!) који ће ме избавити из тамнице света закривљених огледала, из света омаја и опсена, из света у којему је вечита туга, патња и бол, из света у којему царују болест, старост и смрт.

Имао сам двадесет и пет година када сам донео коначну одлуку: не желим више никада да се инкарнирам ни у једном материјалном свету!

Сви материјални светови су исти или слични, и свуда је једна те иста мука и невоља, патња и бол; свуда се болује, стари и умире; свуда се стрепи и страхује од свакога и свачега, чак и од властите сенке.

Схватио сам у трену, и скоро имао живе слике у визијама, да је једини смисао и једина сврха доласка и борављења у овоме свету: да заувек одем из њега и, да се никада више не појавим у њему!

Кад коначно будем отишао одавде, да се за мном пребрише сваки мој траг!

ВИЛЕЊАКОВА РАЗЈАСНИЦА

Одавно дивотну песму Мој гроб Ивана Горана Ковачића, једну од најдивотнијих песама испеваних на ведсрбском језику (Иван Горан Ковачић није ни србски ни хрватски песник, већ звездани ведски песник – Вилењак са звезданом лиром!) доживљавам као своју, као да ју је моје сушто биће спевало.

У планини мркој нек ми буде хум
Над њим урлик вука, црних грана шум

Љети вјечан вихор, зими висок снијег
Муку моје раке недоступан бијег

Високо нек стоји, к’о облак и трон
Да не допре до њег ниског торња звон

Да не допре до њег покајнички глас
Страх обраћеника, молитве за спас

Нека шикне травом, уз трновит грм
Беспут да је до њег, непробојан, стрм

Нитко да не дође, до пријатељ драг
И када се врати, нек поравна траг

(У Великом Гају, лета 7527, месеца липња, дана тринаестог.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s