Верица Стојиљковић – СЕЈЕМ


 

Сејем

Трагове отишлих тренутака

Радости и сузе у очима

Дрхтаје срца и песме на уснама

.

Сејем

Звезде тиркизне, на птичијим крилима

Безкраје пространстава у њиховим очима

И пој њихов, овде,  на твојим рукама – гранама

.

Сејем

Траве лековите, по твојим ливадама

Испод камена, белутака и

Поред  шума планинских потока

.

Сејем

Уснуле срне,  у бдењу јелене,

Нараштај белих вучица и вукова

Чуваре твојих поља и цветних вртова

.

Сејем

Сребро и злато, храмове што гради

Неба свих боја, месец бели и

Сунца насмејана

.

Сејем

Росу,  капи  што живот дају и

Од немила исцељују,

Што над тобом, љубљеном од  Бога

У вечности бдију

.

Сејем

Пламенове беле, жарне,

Светло у плесу срца твога,

Љубави латице, румене и љубичасто плаве

Везу грожђа, јабуке и жирја –

Све  зри  –  милина је смираја

.

Сејем

Радост искрице за све што су овде  

Очеве, мајке, браћу, сестре и

За оне што већ су – тамо негде

.

Сејем

Чежњу и истрај тренутка

Кад корен постане исти и

Врисне створено у  радости – Чудо Творца!

Још –  живот један!

.

Сејем

Светове у љубави израсле

Нежност што дише се и

Милост сваке душе!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s