Драган Симовић: Вилењакова посланица Звезданом Роду – Најмрачније је пред свитање!


Ако умете да сневате и маштате (а сваки Бели Србин и свака Бела Србкиња уме да снева и машта), ваше време тек долази.

Сневачи и маштари, визионари и ствараоци, песници и вилењаци увек су на тридесет и три Сварогова Корака испред свога времена.

Они живе у Вечноме Сада, а то значи: сваки следећи тренутак за њих је управо Овај Тренутак.

Ма колико година имали – девет или деведесет и девет! – и ако, уистини, умете да сневате и маштате, знајте, и верујте, да ваше време тек долази.

Сва будућа времена јесу ваша времена, зато што сва будућа времена јесу Овај Тренутак, Тренутак у којему Јесте и Бивате.

Никада не тугујте за прошлошћу, за вашим младалачким годинама које су минуле (јер те минуле године и нису више ваше, нити су икада биле ваше!), већ се радујте будућим временима, временима која ће се сва до једнога слити у Овај Тренутак, а у Овом Тренутку ви живите и сневате, певате и љубите.

Позно је доба ноћи.

За који час ће и праскозорје.

Праскозорје, гле! то је Прасак Зоре!

Ја седим у соби, и пишем лирску посланицу свом Звезданом Роду.

Напољу звездано небо, зрикавци и сове у крошњама липа и ораха.

Зашто вам у ови позни час пишем?

Зато што сам осетио, а и видео – преко звезда и космонета – да су неки од нас посустали, да је некима од нас пао дух, да су неки од нас почели да сумњају у своје визије и снове, да су неки од нас изгубили веру у љубав и лепоту, у част и доброту, те да су на путу – само ако тако наставе – и надежду да изгубе.

Не бојте се!

Не страхујте!

Не стрепите!

Главу горе, високо, и још више!

Најмрачније је пред свитање!

А, ево, већ свиће, и, ја вас, на свој песнички и вилењачки начин, благосиљам, уз древни поздрав:

 Здраво Живо!

(Велики Гај, у праскозорје, лета 7527, месеца липња, дана петнаестог.)

Advertisements

2 comments

  1. Драгана

    Живо Здраво драги пјесниче Вилењаче!
    Дивота једна, Сила– Лира коју дијелиш свим свијетлим душама уз благослов!
    Ти си свој пут прокрчио, до Богова стигао, али на Род на Мидгарду ниси заборавио.
    За Род свој вријеме увијек нађеш и чиниш све да се и остали пењу Вертикалом, да не гледају доле, већ високо изнад, гдје су Богови, гдје су Наши…
    Здравља Светлим Мислима и Сновима Нашим!
    Љуби Те и Благосиља Твој Род!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s