Владан Пантелић – Мансанман Остварени


Мој Боже!

Он, напуњен мојим очима, можда, одлази иза Заветне дуге…

Можда је његов пинеал-сат исправио спиралу

овог времена његовог дејства и,

можда, он неће, иакo познаје ту тајну,

да је увије уз вечну осовину.

Ужелео се Пута?

Или је Пут тако заносан и заводљив да му је немогуће одолети?

Или му је досадиo коров људских не-моралних начела?

.

Куда да идем и кога другог да тражим?

Он ме је у трену познао.

И говорио је: Знање гомилај, мудрост дели.

И говорио је: Можемо ли се изборити са опсеном света?

И говорио је: Зашто си толико тврд

и зашто си се толико поткочио, о мој боле!?

Онда ме је саставио у снажном загрљају

да су прорадиле све моје грлилице,

и све миловалице, и све љубилице,

а бројеви вечног сата муњевито су се смењивали, смењивали.

.

И ја сам познала њега.

И ја сам њега познала у трену.

То може да посведочи наша прва заједничка слика

вечног осмеха и дубоке радости препознавања.

Мислила сам како би било лепо да то устраје у недоглед.

И молилице сам слала Богу, знајући да Он много боље зна

када ће и како с нама поставити много већу Игру.

И говорила сам: Скупљај, Ки-јо, стрпљивице.

И говорила сам: Кога, осим Бога, да тражим,

када су моје очи испуњене њиме,

и да у њима нема места ни за пљоснату сенку неког другог мужјака,

макар у моје очи желео боком да уђе.

.

И за-једно смо говорили: Не моли већ стварај нове Васељене свести.

.

. . . И плакала сам, смејући се, испуњена вечном радошћу сазнања.

Из необјављене књиге КИ-ЈА МА МУДРА

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s