Српска мајка – Јован Јовановић Змај


12.jpg

На меком, топлом крилу 
Јединка сина њиха, 
Љуби га ноћ и дан; 
Цвећем му власи кити, 
Песмом му слади сан. 

Расте јој синак, расте, 
На своје ноге стаје, 
Васцео мајчин свет – 
Ох, није шала, није: 
На грани један цвет. 

Расте јој синак, расте, 
А мајка дршће, стрепи, 
У нежном срцу свом, 
Да не би на цвет пао 
Из ведра неба гром. 

Расте јој синак, расте, 
Једино благо мајци 
Које јој даде Бог. 
Ко не би брижно чуво 
„Зеницу ока свог?“ 

Расте јој синак, расте, 
Мајка би звезде с неба 
Скидала сваки час, 
Да синку, свом јединку, 
Од звезда сплете пас. 

Синак се снагом паше, 
А мајка снева свате, 
Весеља нада свог; 
Топи се од милина 
Крај сина јединог. 

Ал’ зачу с’ бојна труба: 
„За Српство, за слободу!“ – 
Мајка му паше мач. 
А кад је пао, нико 
Није јој чуо плач.

– Јован Јовановић Змај (1833-1904) 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s