Счовенка Марић – ПЕСМА О ПЕСНИКУ


Песник је хтео да испева песму

која мирише и зелени се као трава,

песму са тугом кише,

песму високу као планина и бор.

Хтео је песму која ћути као ноћ,

песму дубоку као небо,

песму саму и дивљу као извор,

као шума, као птица.

Песму неку звонку и далеку

као детињство и мати.

Хтео је, лудо је хтео

да испева макар само једном

песму који нико није умео.

Песму беспутну и болну

сличну самом себи,

песму страсну као љубав,

лепотом зачарану као девојка,

песму неку широку као песма.

Хтео је, а песма му измакла.

А кад је умро,

из тела његовог, кроз хумку,

зазелене и замириса трава.

И тако и он постаде зелен,

постаде трава, и мирис, и песма.

И тако песник испева песму.

-збирка песама – Пејсажи у огледалима-

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s