Словенка Марић – ПЕСМА ШТО МИ СЕ НЕ ДĀ


30729254_644732805867844_238561496460723339_n

 

Остаде ми данас песма

у гранама борова.

Заведена, гласом је не могу,

дубоку од сенки зашапталих.

Кроз грање ка сунцу надолази,

смолом, пчелама и ветром пијана.

Гласу ми се не да,

а надолази у грању,

у струјама ми се слути,

из очаја у песму зове,

песма заводна

што међу боровима пева.

Остаде ми данас песма

у гранама борова.

Не могу је гласом,

а струјама ме заводи.

Не могу је гласом,

а сва почињем њоме.

Не могу је,

њоме и Златибором уклета.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s