Јасна Софија Косановић: ИЗЛАЗАК СУНЦА


Годинама мисао и поглед

закован за даљине

Авгула, сан је и јава ако знамо да сањамо

скидаш прстење са десне руке

завјенчана са њим, на трен бар да будеш моја

Жудиш док ми се нага предајеш

док посматрам излазак сунца

назиру се зелене планине

Ах, да, знаш помало те се плашим

одјекује твој глас, док посматрам

излазак сунца и замишљам твој лик

на његовом одсјају

Додирујем ревер твога мантила

машташ о нама, обасјаваш мој пут

свопственом свјетлошћу обдарене жене

да воли оно што никада није имала…

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s