О ГУСЛАМА 


24 gusle (3).jpg

Негдје Србин, сакривен у гори,
Страшно чудо измисли и створи,
Научи га сила са небеса
Јаворово дрво те отеса.

Ископа га и кожом подапе,
И низ њ’га коњску длаку запе.
Онда дрво јадиково сави,
Па и на њ’га коњску длаку стави.

Па кад длаком про длаке превуче
То му исто као муња пуче.
Цио свијет зачуди се томе
Шта измисли Србин роду своме,
Да то чудо има од дрвета,
Само Србин од свега свијета.
То је дрво с јаворова пања,
Пуно силе, истине и знања.
Није шала пет стотина љета,
Суво дрво да расте и цвјета
Вазда гори а да не изгори –
Вазда мртво а довијек збори!

Довијек се за слободу бори,
То никаква није загонетка,
Него гусле српска петстољетка.
Историја старога завјета,
Србиново рај дрво живота.

Посађено из божије руке
Те га спаси кроз највише муке.
На њима је написана тема:
“Који народ историје нема
Па ма каква и колико била
Тај је народ ка птица без крила“,.
Ето тако српске гусле кажу,
Српске гусле не знаду да лажу,
Та је њина културна висина,
Прелазила са оца на сина.
Па зар данас да се роде људи
Да не слуша Србин кад загуди?
Зато слушај, мој Србине брате,
Како чудо твоје гусле памте,
Дa не паде твога рода слава,
У велики понор заборава,
Још кад бијах на мајчину крилу
Ја чух од њих за змаја и вилу,
Који лете у облаке к небу,
И Милошев мегдан у Јастребу,
Кад прекиде неситу аждају,
И кад се оте крила љутом змају.

Сто сам пута од гусала чуја
За некаква Алија и Муја,
И Будалу Тала од Орашца,
И за муке Вујадина старца,
За Лазара и Косовску битку,
И за сабљу Милошеву бритку,
За врлине Југовића мајке,
За љепоту Атлагића хајке,
За невољу Кунине Златије,
За јунаштво Сењанин Тадије,
За грофицу Џафер-беговицу,
Кад јој Новак продаде Грујицу,
Од велике невоље и мука
Те набавља храну за хајдука,
За орање Краљевића Марка,
И Секула кад тражи ујака,
Од Сибиња бан-војводу Јанка,
Па планине Кунар и Јадику,
И за Мусин гроб на Качанику,
Па кад Марка опремаше мајка,
На Косово да казује царство,
Такво царство, такво свједочанство
И толико књижевно богатство
Нема свијет нема иностранство!
Па сватове српског цар Шћепана,
И Милоша у свате незвана,
Ал’ Милоша с њим да не б’јаше
Латини му свате крдисаше.
Ко проведе кроз морску отоку
На срамоту Турцима ђевојку?

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s