Радмила Бојић: ЖЕТВА


О, класје моје…♥ 

Жетва…

И ноћас је село на ногама…

да се пшеница оврше пре кише…

Брује комбајни…

од рефлектора њихових

не види се

да и свици пале светла

кроз шорове …

Мирис плеве,

прашине земљане

и зноја паорског

диже се небу под облаке…

до Кумове сламе чак! 

 плаветна

Пшеничицеееее, ситно семееее… 

Ах, мој драги, слатко име… 

Колико се ми гледасмо 

Још се нисмо пољубили... ♥

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s