Драган Симовић: Док зурим кроз врхове крошања у даљини…


Док зурим у врхове крошања у даљини,

осећам како кроз мене струји

животни дах из Водеана Етра.

Гледам у појавни свет,

 а видим један други,

лепши и дивотнији свет,

 с ону страну свих омаја и опсена.

Боравим у овом видљивом свету,

а држе ме онострани

невидљиви светови.

Ја сам,

истовремено,

 и сан

 и сневач тог сна

 који се живот зове.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s