Драган Симовић: О УНУТАРЊОЈ ЛЕПОТИ И ДИВОТИ


Спољни свет је леп и дивотан само онда кад се посматра из унутарњег света, кад се сазерцава унутарњим видом.

Спољни свет и иначе нема никакве лепоте и дивоте сам по себи; он нам је леп и дивотан само онолико колико унутарње лепоте и дивоте проналазимо у себи, а потом и успевамо да на спољни свет пресликамо.

Највише лепоте и дивоте у овоме свету проналазе и откривају управо они који све време обитавају у свом унутарњем свету, а то су: сневачи, визионари, песници, сликари и ини уметници.

Колико љубави и лепоте носимо у себи, толико ћемо љубави и лепоте открити и у овоме свету.

Сви они који су нам лепи и дивотни, те мили и драги, гле! лепи су нам, дивотни, мили и драги управо зато што њихову пра-слику носимо у себи, у свом бићу и суштаству, у срцу и души, што смо с њима повезани некаквим невидљивим, тајносаним и оностраним светлосним, дејственим, енергетским и божанским нитима.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s