Драган Симовић: Завет Белих Срба – Да се не заборави!


(Сестри Гордани Милутиновој, с љубављу посвећујем ове записе!)

Људи из света омаја, илузија и опсена благе везе немају о Миту, те га отуда и погрешно схватају и погрешно тумаче.

Мит је Стварност пресликана из Оностраног, једна Виша Стварност која се не уклапа у свахатања и појимања овога света, овога света унутар и с ону страну закривљених звезданих огледала.

Човек без Мита не може ни да опстане ни да живи са сврхом и смислом, не само у овоме свету, већ и у иним световима.

Колико је велик наш Мит, толико нам је живот велик, дубок и простран.

Живим свој Мит, живим Мит о својим Звезданим Прецима, о Прецима Боговима.

Сваки је мој Предак по један Мит за себе, Мит који се уклапа у Велики Свеопшти Мит који сам стварао у својим визијама и сновима од детињства.

Данас сам, касног поподнева, овде, у Великом Гају, изашао на гроб свог Претка, о којему имам свој Мит, али Стварни Мит, пресликан, истовремено, како из Овостраног тако и из Оностраног.

То је гроб мог деда Здравка (Анђелкова) Симовића, Витеза Златне Карађорђеве Звезде, носиоца четрнаест највећих одликовања (србских, руских, енглеских и француских), са чином артиљеријског мајора, који је, из Београда, 1919. године, послат у ово село за комесара колонизације.

Водио је насељавање Срба из Крајине, Лике, Кордуна и Баније у селима: Купиник, Милетићево, Соколац и Велика Греда.

Када је 1921. године повлачена граница између Краљевине Југославије и Румуније, Велики Гај је требало, по договору двеју Влада, да припадне Румунији.

Мој деда се том приликом, на Влади у Београду, жестоко борио, и изборио, да Велики Гај, ипак, остане у саставу Југославије, односно Србије.

О томе, данас, нико од савремених житеља овог села појма нема!

Будући да су људи потоњих времена кратког памћења, одлучих се да ја о томе нешто напишем, да се не заборави.

Све што пишемо и стварамо, то предајемо онима који ће после нас доћи.

Наши записи и знакови, биће њихови путокази кроз Простор и Време.

(У Великом Гају, 30. липња/јуна, 7527/2018.)

(Слика са надгробника у Великом Гају:

Здравко А. Симовић,

Витез Златне Карађорђеве Звезде.)

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s