Међу морем и звездама – Лола Аџић


36580388_2098579707135024_1517652949176680448_n

Волела бих да те пригрлим
И да твоју самотност уроним
у плиш своје модре топлине,
да ти руке такнем
мекотом свиле,
обгрљена сатеном милине,
главу положим у твоје лелујаво крило
и снена ћутим
ослушкујући како дамара плиме
и трепераво било
пенушају у згуснутој плаветној тишини
из које ће изронити и винути се чило
и задукатити се у сребрној месечини.

********

Ја бих те повео до мојих плесних пространстава
на далекој свемира пучини
између протеклих и потоњих бивстава
где из покрета и додира светлост израња
расипајући пламтеће јарке боје
које само у сновима постоје
ту где зора још не свања
а из боја се раскошни тонови изливају
као свилене нити уз обнажена тела свијају
и у такту са њима чудесна музика одзвања,
пуна слатке слутње и сања,
жудећи да се у том астралном простору
без силе теже и земаљске мере
уз прасак белине ослободе у зору,
простори моји су безгранична морска плаветнила
у којима се огледају небо и звезде.

Кад силно забљести светилина
док светови ини покрај нас језде,
туда ћу те плесом, снених очију,
по води ходећи, провести.

************

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s