Милорад Максимовић – Звездани род, суштина и човек


Светлети суштом, бити човек, знати, вредети, постојати.

Све су то радње које обликују и осликавају узвишеност свакога ко носи Свето име Србиново.

Чежња за неизрецивим, за славом која не бледи а која често носи сузу у оку у овом времену… дух који вечито враћа своју мисао у првотну постојбину. А она је међ звездама.

Та сета и необјашњиво сећање сваког Звезданог Србина и Србкиње о слави ван времена је само по себи успавано чудо. Оно чека да се пробуди и зна да сања и спава и зна да ће се пробудити. Дивота!

Али и сета. Поглед у очима који народе на овом свету види као несташну децу која никако да одрасту. Који оком брижног родитеља гледа на своје раскалашне синове и кћери што блуде по свету називајући се именима разним и стидећи се светог имена Србског.

Али кон свети не затаји никада. Звездани код расут по човечанству је жив и даје своје плодове у виду живих светаца по свим народима. Треба осетити ову истину у сржи својој.

Споља, никакве везе а изнутра чист Звездани ген и кон и код Србинов.

Ова земаљска Србија је тешка земља. Пуна контрадикције и омаја. Пуно једа и прљавштине ума која се пресликава на земаљски изглед државе и народа. Лаж, превара и убиство владају. Не-култ-ура, простаклук и смрад прљаве земље владају.

А опет у њој таквој каква је живе скривени од свих Звездани Срби. Народ Звезда који својим присуством чини ову планету живом.

Они су тихи.  Они чине чуда а да јавно о томе не говоре. Они поје Вилинске песме природи и ткају стихове љубави. Само због њих потка Земље Мидгард и даље сјакти у етру вечности.

Ти тихи и живи свеци су неприметно ту. Славу проносе и Творца живи печат пламена живота носе. То су они које наше срце зна.

Срби, отворите очи за светост око вас. Она неприметно оку -које је у хаосу- живи.

Земаљска Србија и Звездана Србија. Две разине, тло и небо.Звездани род нам је сачувао истинско знање о узвишеним суштасвима који су у народу остали у сећању као нека врста архетипова, пра узрока неке узвишености бар овде на овој планети. Звани су Бели Богови. Бели Богови су Бели јер сјакте живим пламеном Творца.

Сјакте као Јарило, као Перунов гром, као искра Сварогова са Алатир камена, као Муња Теслина, као светлост Видова, као Снага Рода,као милост Ладина, као лепота Веснина, као Љубав Творчева.

Онај кога зваше Христ је говорио о Творцу док му речи нису искривили. Али никад није пропустио да каже да је син човечији.

Србине, да постао би човек, ти крени путем Вилинских посвећених стаза, ту ћеш наћи Звезда род који се обукао у неприметност.

Погледај баку стару која ти срцем нуди парче хлеба и јабуку, ђеда који смирено објашњава како и где наћи траве лечилице, момка који без питања све остави и помогне ти у потреби, дјеву која присуством својим те посвети и пролепша, децу која те невиношћу подсете ко је Творац…

И шта је моћ…

Ако осетиш ово све, знај да у теби човек рађа се.

Преузето са:

http://www.zvezdarod.com/2018/07/blog-post.html

Advertisements

2 comments

  1. radmila

    Ој, Милораде, мило збориш живе Речи, речи живе Рода свога… до нас живих живе дошле од наших ђедова!… Од наших ђедова…♥

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s