Ивањско цвеће


picture-154-1.jpg

Седма тзв. иванданска обредна песма из прве Милојевићеве књиге певала се за време жетвених свечаности и у њој се наводе сви значајни богови који један до другог, у време најјачег сунца током године, преузимају цветни венац као симбол тог сунца, његовог рађања, јачања, највеће снаге, слабљења и умирања; годишњег циклуса уопште3. Осим тога што се набрајају богови, напомиње се неко њихово својство или чак и међусобно сродство: Иван (Купало) – мајка му је Сварога, отац стари Сварог, стриц Радгост, стрина Прпрша, брат Коледо… Дажбог је даждни, Велес товни, војин Перун, велики Јарило, силни Правид, Порева, светли Све(то)вид, млади Пољељ итд.
 
“Ивањско цвеће петрањско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Даје га силну Триглаву,
Триглаву светој тројици…“
 
У овој песми, Триглав је силан и састоји се од тројице. У њему једном садржана су три, која су божанске природе, и обрнуто: та три, “света“ – како каже песма, чине њега једног – Триглава. Триглав у себи носи троструку божанственост и отуда, што ће се видети и касније у свим наведеним песмама, уз њега увек стоји атрибут -“силни“.4
 
 
Александра Маринковић Обровски
ТРИГЛАВ
У СТАРИМ СРПСКИМ НАРОДНИМ ПЕСМАМА
И МОЛИТВАМА
 
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s