Драган Симовић: ТАЈИНСТВЕНИ ОБРЕДИ ПОСВЕЋЕЊА – СВЕСНО УМИРАЊЕ И ПОНОВНО РОЂЕЊЕ


ТАЈНА ЗНАЊА БЕЛИХ УРА ПРЕУЗЕТА ИЗ ЛЕТОПИСА АКАШЕ

У Древних ВедСрба само су велики посвећеници, а то су они који су стекли иксуство свесног умирања и поновног рођења, могли приступити Реду Сунчевих ратника.

Тајинственим Обредима Посвећења смрти и поновног рођења, при пуној свесности и свести, руководили су Бели Ури, највиши Ред Духовника и Чаробњака у Ведских Белих Срба.

Међу најстаситијим и најбистријим младићима, између четрнаест и шеснаест година, бирани су они јуноше које би Видовити Ури видели као будуће изабране Сунчеве ратнике.

Такви би провели три године у тајинственим, од света скривеним, светим гајевима међу Белим Урима који су им предавали Знања и Мудрости Белих Богова.

Сваки је од тих младића, полазника илити ученика, имао свог Учитеља, Духовника и Водича који је био задужен за свестрани духовни, душевни, умни и телесни развој будућег Сунчевог ратника.

По навршетку треће године, ученик би, по правилу, бивао спреман за нешто што бисмо данас могли назвати Великим Испитом, илити Великом Матуром, а то је Тајинствени Обред свесне смрти и поновног рођења.

Тај Обред Тајинственог Посвећења свесне смрти и поновног рођења изгледао је, отприлике, овако:

Сабрали би се сви Бели Ури, сваки са својим учеником који је завршио трогодишње школовање – негде пред Светлиштем, унутар Тајинствених светих гајева – где би, путем јединствених техника праничног стомачног дисања (а то су у свету већ заборављене методе ведске дубоке хипнозе), сваки Бели Ур увео својега ученика у хипнотички космички (звездани) сан који ће трајати три дана и три ноћи.

За та три дана и те три ноћи, а то је време проведено у хипнотичком космичком сну, ученик би, преко Оностраног, примао Највиша Знања и Највише Мудрости Белих Богова, али истовремено је у њему Стари Човек умирао, како би, у јутро четвртог дана, иза космичког буђења, могао Нови Човек да се роди.

Морам и ово да напоменем.

Док би ученик боравио у космичком сну, његов Учитељ, Бели Ур, све време је у стању будности бдио над њим, чувајући га и проведећи кроз тајинствене Оностране – Светле и Тамне – Светове.

Без Учитеља, Духовника и Водича, ученик би могао да залута, да се изгуби и нестане у Оностраним Световима и, можда, никада више да се не пробуди из космичког сна, никада више да се не поврати у Свет Јава.

Када би се у јутро четвртог дана ученик пробудио иза космичког сна, то више није био Онај Стари Човек, трошан и смртан, већ Један Посве Нови Човек, са Знањем, Мудрошћу, Даровима и Моћима Белих Богова.

Он би одмах осетио да је у њему све божанско: и Душа, и Дух, и Свест, и Снага, те да није више Смртан, већ Безсамртан, да у њему нема одвећ никаквог страха од смрти, јер се у Оностраном срео лицем у лице са смрћу и, победио је!

Предање Белих Ура сведочи, како су Сунчеви ратници диљем Мидгард-земље били страх и трепет за све душмане и враге, те да није бивало земаљске силе која би их могла надвладати, а где год би се појавили, све би вражје војске у страху и паници бацале оружје, бежећи, још пре боја, главом без обзира.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s