Јасна Софија Косановић: Кад звијезда баци поглед


Орач заорао црницу земљу

мисле они што га под оком држе

да његов један бизаран дан

вјечити мрак тешкоћама обасјан

Орач заорао њиву има он своју животворну музику

ужива док гледа сунце како се поиграва

уз росну траву

Само своје ријечи под брадом живота носи

Мир његове душе, од драгог Бога учен

да сваку ствар у љепоти види

Знао он да је његов живот испуњен рухом без страха

радује се својој кози, јер она се храни у природи и даје млијеко

Сунцокрети жути поред стаза рацвјетали

сретан је он јер у свему љепоту види

И ораше свакога јутра пјесмом душу нахрани

знао он шта је љубав и рађање ђеце

Сељанчицу своју под њедра ставља

румене образе љуби ђецу да му рађа

Када земљом ходи сјенка му се од плот одбија

као да анђео ходи,

јер чиста душа љубављу обасјана, кад звијезда баци поглед

на Семберског ратара, сунце му љуби вриједноћу руку

испуцалих од тежаког рада, али када на груди своје њену косу стави

љубав га понесе и ново чедо када му се рађа

Орач заорао црницу земљу, коњи врани на њиви разиграни

око сунчево, мајка му умре на рукама

суза у оку, срце се стеже

као кад звијезда баци поглед, хладна образина мјесеца

туга му раздире мисао, зар срећа умире у једном трену

као да смрт роди близанце тугу и бол…

Колијевка остала сјећање на мајку и Семберског ратара…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s